15 saveta za optimalnu ishranu

1. Dan započnite sa porcijom svežeg sezonskog voća i čašom soka
2. Voće treba jesti ujutro kao prvi obrok, 1 sat pre glavnog obroka ili 3 sata nakon ručka
3. Voće možemo jesti uveče, ali i ujutro kao prvi obrok nikako ne valja uzimati tešku i dugotrajno svarljivu hranu
4. Koncentrisane belančevine (meso, meso pernatih životinja, ribu) ne konzumirajte u istom obroku s koncentrisanim ugljenim hidratima (testenina, pirinač, krompir).
5. Svaki dan jedite biološki dnevne obroke
6. Zadnji obrok bi trebali konzumirati minimum 3 - 4 sata pred spavanje i odmor kako bi što manje opteretili organizam!
7. U pripremanju jela treba koristiti tzv. hladno – ceđena ulja, kao što je maslinovo, suncokretovo ulje, sojino ulje
8. Dnevno je potrebno popiti minimalno 2 litre vode, a optimalnu količinu ćete dobiti tako što svoju telesnu težinu podelite sa 8 pa ćete dobiti potrebni broj čaša tečnosti (od 2 dcl) koju je potrebno popiti.
9. Vodite računa o tome da konzumirate dovoljno, ali ne previše vlakana iz različitih izvora. Jedite testeninu, pirinač, krompir i voće!
   Vlakna štite srčani mišić, probavni sistem čine zdravim, održavaju optimalnu telesnu težinu i poželjni holesterol, sprečavaju pojavu visokog krvnog pritisaka i dijabetisa, oboljenje vena i creva.
10. Jedite svežu hranu (ne zamrznutu), sezonsku, prirodno uzgojenu bez pesticida.
11. Pijte sveže mleko i fermentirane mlečne proizvode – kefir, acidofil, probiotike i sirutku.
12. Jedite ribu minimum dva puta nedeljno jer je lako svarljiva i bogat je izvor nezasićenih masnih kiselina, esencijalnih masti, minerala i vitamina.
13. Svakodnevno dopunski konzumirajte preporučene doze vitamina C, E, kompleks vitamina, minerala i oligoelemenata.
14. Obavezno budite svakodnevno umereno fizički aktivni – pešačite, vozite bicikl, plivajte, bavite se gimnastikom ili fitnesom.
15. Nastojte u svojoj porodici, svom komšiluku i okruženju gde živite širiti prijatan i pozitivan stav. Izbeći ćete stres i očuvati svoje zdravlje.

KONJSKI BLZAM

Konjski balzam

Šifra: Dr.F-114

pomaže pri trenutnom uklanjanju bolova usled umora, povreda i oteklina pomaže kod reumatskih bolova protivupalna i antispasmodička svojstva pojedinih sastojaka smanjuju mogućnost nastanka grčeva i bolova u mišićima dekongestivni sastojci pomažu umanjenju oteklina kod varikoznih vena, edema, modrica i udaraca pogodan je i za masažu bolnih područja jer hladi, aktivira i pruža osećaj olakšanja

Preporuka za korišćenje: Naneti na željenu površinu do tri puta dnevno i dobro umasirati.

KONJSKI BALZAM preporučuje se za:

tretman umornih, napetih, otečenih i varikoznim venama opterećenih nogu trenutno uklanjanje bolova usled umora, proširenih vena, ispucanih kapilara, povreda, oteklina i reumatskih bolova podsticanje cirkulacije, hlađenje, osećaj olakšanja, aktivaciju mišića, sportske i ostale masaže neutralizuje noćnih grčeva u listovima antireumatske masaže budući da poboljšava cirkulaciju i opušta mišiće osobe koje imaju suvu i osetljivu kožu neutralizovanje noćnih grčeva u listovima smanjivanje oteklina posebno edema, modrica i udaraca budući da njegovi sastojci imaju dekongestivno delovanje

Sastav: ekstrakt divljeg kestena, kamfor, ruzmarin, arniku, mentol i esencijalna ulja

Čarobne omege

Čarobne omege

Današnja prehrana sve je manje izbalansirana te se od malih nogu hranimo sve manjkavije, ugrožavajući tako svoje zdravlje, ometajući optimalni razvoj i postizanje psihofizičkog maksimuma.

Jedan od istaknutijih disbalansa današnjice tiče se omega masnih kiselina koje su za ljudski organizam esencijalne. Njihov preporučeni dnevni unos iznosi: za omega-3 m.k. 0.6 – 1.2%, a za omega-6 m.k. 5-10% od ukupnog kalorijskog unosa. Znatno je smanjen unos omega-3 masnih kiselina i to prvenstveno zahvaljujući njihovim ograničenim prirodnim izvorima. Njihov je, naime, glavni i najvažniji izvor riba sjevernih (hladnih) mora, a da bismo organizmu osigurali njihov dostatan unos, trebali bismo je na jelovniku imati nekoliko puta tjedno. Taj scenarij je gotovo nemoguć, a pogotovo kod male djece, kojoj je njihov unos posebice neophodan zbog kognitivnog razvoja i razvoja cjelokupnog živčanog sustava. A s obzirom da je prekomjerna konzumacija te ribe potencijalno štetna zbog mogućeg unosa većih količina žive, preporuča se drugi oblik suplementacije omega-3 masnim kiselinama, naročito dokozaheksaenskom (DHA).

U jednom američkom istraživanju kao izvor omega-3 upotrijebljene su alge iz roda Schizochytrium, dodane u narančin sok u dozi od 50 – 100 mg na 180 mL soka. Ispitanici, a naročito djeca, taj su pripravak okarakterizirali ukusnim ili vrlo ukusnim, a nakon 6-tjedne svakodnevne konzumacije razine DHA u krvi bile su znatno veće nego prije početka ispitivanja. S obzirom da DHA ima važnu ulogu u održanju funkcije središnjeg živčanog sustava (npr. u prevenciji nastanka Alzheimerove bolesti, ublažavanju sindroma hiperaktivnosti / nedostatka pažnje i dr.) te u nizu drugih funkcija organizma, njihova suplementacija već od najranije životne dobi od velike je važnosti.

Danas se na tržištu probijaju razni proizvodi obogaćeni s omega-3: jaja, margarin, tjestenina, žitarice, sokovi, mliječni proizvodi pa čak i čokolada.

Izvor: Journal of The American Dietetic Association